Mladi luk

Kiseljenje krastavaca (1)

mladiluk | 17 Decembar, 2006 18:11

Magla je bila gusta kad sam krenuo prema Beogradu, baš kao i prije nekoliko dana. Jedan moj prijatelj meteorolog mi je rekao da ima prijatelja koji se razumije u vremenske prilike i atmosferske pojave, pri čemu nerijetko pogodi kakvo će vrijeme biti, i da on tvrdi da je magla česta u ovim krajevima i da to nije ništa neobično za sjevernu hemisferu u ovo doba godine kad se ljudi pripremaju da kupe posebnu odjeću u kojoj će dočekati 1. januar. Bobi, koji se odlično snalazi i u magli i na Obilićevom vencu, a i na Obilićevom vencu kad je taj venac prekriven maglom, nije pošao sa mnom. Kad sam kretao i nazvao ga da pođe sa mnom, on se zahvalio i rekao je da bi išao, ali da je upravo skuvao supu od paradajza i da će sad jesti tako da ne može ići jer je supa topla, takoreći vruća. Hm, mogao sam povesti mog prijatelja Teglu koji se, osim u tegli, dobro snalazi i u magli, a i postoji taj slog "gla" u obe imenice što nije nimalo slučajno. Kako je taj Tegla samo peglao! Upalio sam maglenke, a onda je magla istog trena nestala kao da je nikad nije ni bilo pa sam maglenke isključio jer nisam vidio izazov u vožnji uz maglenke.

    Ispred naplatne rampe sam vidio čovjeka koji je ličio na Džonija Štulića. Nešto mi je mahnuo pa sam ja otvorio prozor i on me pitao može li sa mnom do Beograda. Rekao sam da idem u Pazovu i da u Beogradu nikad nisam ni bio. On je rekao: "Dobro, ništa onda. Pazova je lijep grad". Pružio sam čovjeku u kućici za naplaćivanje žetona za autoput 200 dinara i pitao: "Je l' za Beograd samo pravo", a on me čudno pogledao i rekao: "Da, da."

    Onda sam se vozio dva kilometra i razmišljao o onom stoperu. Ostavio sam auto u zaustavnoj traci i trčeći se vratio po njega.
    "Ej, gospodine!", viknuo sam. Onda još jednom jer Štulić nije dobro čuo. "Ej, gospodine! Je l' me čuješ?"
On se okrenuo i mi smo trkom otišli do mog auta. Brzo je trčao iako mu je na ramenu bila potpuno prazna torba. Nastavili smo prema Beogradu. Pitao me da li bih dozvolio da on malo vozi, ali sam ja rekao da to ne dolazi u obzir jer ne volim sjediti na mjestu suvozača. On je predložio da sjednem na sjedište iza, ali sam ja rekao da je rasprava završena. Onda me on ponudio leblebijom koju je držao u desnom džepu jakne, ali sam mu ja samo pokazao prstom tablu na kojoj je pisalo: "Zabranjeno jedenje leblebije i sličnih plodova ua utu", a on se smijao jer je uočio grešku u štampanju, ali sam mu ja objasnio da mi se nije dalo da popravljam grešku, i ostao sam ozbiljan. Pored toga što je ličio na Džonija Štulića čiji ja i nisam veliki fan, stoper je ličio i na Davida Beckhama čiji fan nisam uopšte.
    "Priznaj da si mi stao zato što ličim na Juru Stublića, a ne zato što voliš voziti stopere", nasmijao se on namještajući veliku torbu ispod svojih nogu.
    "Jesam, zato sam ti stao", prizao sam.
    "Ustvari, zovem se Jova Radovanović, ali uopšte ne ličim na njega i sličniji sam Srđanu Šaperu iako bih ja više voleo da ličim na Ramboa", rekao je i otvorio prozor jer sam ja grijanje otpanjio na najjače i nije mi se dalo pružim ruku prema regulatoru i da smanjim.

    Usporio sam kad sam vidio prodavca lubenica uz put. Poželio sam kupiti jednu jer lubenice nisam jeo već četiri mjeseca, od avgusta. Prodavac je insistirao da probam najprije i da ne kupujem dok ne probam jer tako rade mudri kupci za razliku od onih bezobraznih koji kupe čim vide, bez probanja. Isjekao mi je onaj trougao iz najveće lubenice. Probao sam, a lubenica mi je bila previše slana. Probao sam još jednu ali je ona previše ličila na lubenicu i to mi se nije svidjelo. Onda sam probao još dvije, treća je bila isto tako slana kao prva, a četvrta potpuno neslana pa sam odustao. Prodavac bez brkova mi je rekao da nije ni čudo što su takve jer je tek pola pet kod nas, odnosno pola jedanaest u selima oko Toronta, tako je rekao. Dodao je i da svratim na povratku jer će možda biti bolje lubenice, a očekivao je i novu isporuku sa sjevera. Nije bio siguran jer su dostavljaču ukrali kombi dva dana ranije i on je čekao da policija razriješi slučaj. Međutim, rekao je da dinje stižu DHL-om pa ako volim da dođem obavezno. Rukovali smo se, okrenuo sam se prema autu, a ispred mene su prošli Lolek i Bolek u autu koji je vukao kamp-kućicu. Lolek je vozio, a Bolek je imao slušalice na ušima i pjevao je neku pjesmu na češkom.

    Nastavili smo prema Beogradu. Pitao sam suvozača je l' dugo čekao dok je stopirao.
    "Od septembra. Skoro sto dana. Nemam pojma šta se događa u Velikom bratu. Ja sam ovde došao da berem metlice od kukuruza preko zadrugu. Kad sam završio, malo sam odmorio uz put, a onda sam stopirao, ali od septembra mi niko nije stao. Nemaju ljudi benzina, šta ćeš..."
    I tako smo mi pričali, a kad sam mu ja rekao da idem preko Gazele, on se zahvalio na vožnji, rekao da mu to ne odgovara jer on ide na Brankov most, izašao je van i krenuo stopirati u suprotnom pravcu kako bi se vratio na mjesto gdje sam ga pokupio.
    "Izvini, ja sam kriv, nisi ti. Ja sam te pitao da li ideš u Beograd, nisam bio dovoljno precizan. Trebao sam proveriti preko kojeg mosta ideš. Molim te izvini, rekao je on i pružio mi hiljadu dinara u apoenima od po 500 dinara, ali sam ja odbio na šta se on uvrijedio i novce pocijepao na dvije polovine te je imao četiri polovine novčanica od 500 dinara... Namjestio je kragnu jakne i izgubio se u iza mog auta, a ja sam uletio u gužvu na mostu. Gledajući oko sebe zapazio sam da u Beogradu ima puno više tablica na kojima piše BG nego što je to slučaj u Novom Sadu. Odmah sam nazvao mog prijatelja sa Banovoga brda i pitao ga zašto je to tako.
    "Pa to je zato što Beogradu gravitiraju Nova Pazova, Dobanovci, Resnik i Obrenovac, a oni se svi furaju na beogradske tablice. Zato je to tako, moj prijatelju..."

(nastaviće se večeras)