Mladi luk

još uvek mi pred očima lebdi slika mladića koji mi u prolazu na Terazijama, davnih devedesetih traži dinar da kupi nešto za jelo i na moje pružanje kifle koju još nisam zagrizla kaže
-ne znaš koliko sam gladan
hvala ti sestro!
znači sada je još teže.
a svi smo hteli bolje.
Prijatno!

Jeziva slika nase stvarnosti!
Svakog dana posmatram iste ljude sa glavama u kontejnerima-svako dolazi u razlicito vreme, kao po dogovoru! Jako me rastuzio tekst.

Naravno da je bolje. Pre par godina vraćam se iz velikog sela. Noć se već prikrada s nebesa, ja kupih usput par kifli, lepe, sočne, tople. Nisam ništa jeo toga dana, a već je veče skoro. Na semaforu cigančica, od kola do kola... Prosi...Dolazi do mog prozora. Uzmi sestro, pojedi, dajem joj. Pogled joj je bio tužan. Veoma tužan. I nisam bio više gladan. Da, nažalost, sada je još gore :(

Nažalost slika koja prati ovo naše okruženje. Stara odeća koja se baci uveče u kontejner , sutradan nema ni krpice od nje. I sve mislim da ih svakim danom ima sve više. Žalosno.

setih se cigančeta koji me je zamolio za nešto sitno jer je gladan, a kada sam ponudila da mu kupim da pojede šta hoće zamolio me je da mu ipak dam para onoliko koliko bi potrošila za tu hranu, na moj upitni pogled rekao je da mora novac da odnese kući mami i tati za rakiju ili će ga prebiti :(
ipak dotuklo me je kada mi je devedesetih otac pokazao na starijeg gospodina kako prebira po kontejneru. bio je to njegov profesor iz srednje škole. tada smo se udaljili nikada ne saznavši da li nas je video, to niko nije pomenuo ni par dana kasnije kada je moj otac "slučajno" prošao parkom kraj klupe gde je profa sedeo. njegova priča ipak nije za pričanje - obećala sam.
obećali su nam drugi da će biti bolje, lagali su...ja ipak držim obećanje

ne znam sta je potresnije,komentari ili tvoj post...I meni je zao tih ljudi,ali.......ne znam kako bi im pomogli :(
Ono sto znam je da ne treba da budes tuzan,a cula sam i jednu izreku:
"Boze,daj mi snage da prihvatim ono sto ne mogu promeniti..."
ljub :**

S jedne strane veliki broj onih koji bacaju skoro novu odjeću, masu hrane i sve veći broj onih koji ostatke traže po kontejnerima. Znam da je teško kada se nađeš u situaciji da želiš da pomogneš, a ne znaš kako to da učiniš u strahu da ne budeš shvaćen pogrešno. Svako od nas je to, barem jednom doživio. Od svega ostane samo knedla u grlu :( i odmah se u glavama pravi poređenje..analiza.. i tek onda shvatimo da ljudi jako teško žive. Tuga:(
Ali naš je narod nekako čudno ponosan, odkud znam.

A taj petiti beure, pa što ne kupi komšinici mlijeko bolan, jel vidiš da drži cijelo pakovanje i da jedva guta?:)

ahh....koliko tih slučajeva ima. Meni je žao tih ljudi, ali vidiš neki bar preduzimaju nešto - rade, kao ta dva momka na početku priče. Meni je žao majki i očeva koji rade po ceo dan dok im deca gledaju televiziju i izležavaju se. Teško je....mnogo teže nego što je bilo...

Neprijatna i teška situacija:(
Jesi li barem kupio supu?

#Domaćice, ovo su kratka zapažanja, ima i gorih stvari. Ali je tužno.
#Pinokio, i meni je žao tih ljudi. Nekih drugih mi je žao na drugi način. Ali mene je lako rastužiti... :) Ova žena što jede kekse nije ni klošar, ni sirotinja, ali mi je tužno kad sam je vidio samu na stepenicama ispred zgrade kako jede te kekse. Jako tužno, možda bez razloga, ali tako je to na mene djelovalo. Volio bih je vidjeti kako se smije.
#Baladaševiću, lijep gest. Tako se meni dogodilo prije dvije godine, isto na semaforu. Malom Ciganu sam tada dao 50 dinara. I onda sam to napisao, ali više da bih se zezao jer sam u svakoj rečenici ja njemu govorio "brate", a on meni isto. I ispod se, u komentarima, pojavi neka cura koja oplete po Ciganima kako ne rade i šta ti ja znam. Zgrozio sam se.
#Vladice, svjesni smo da toga ima svagdje i uvijek, negdje više, negdje manje. Ali, bilo bi dobro da su ljudi bolji jedni prema drugima, ako je moguće.
#Arevilo, ima i toga. Ja se pitam kako to da dvije djevojčice koje zajedno imaju oko 18 godina idu po noći po Novom Sadu i pokušavaju prodati neke privjeske. Trebalo bi pomoći tim ljudima, nije to teško. Oni koji o tome trebaju voditi računa više nego mi ne brinu.
#Tužna, ti si sama po sebi tužna, ili kako bi ovi pametni danas rekli - po difoltu, a sad još i ovaj tekst, pa komentari... Obećavam ti sljedeći put veseliju priču. Lijep pozdrav! :)
#Zaboravi, pa da, ima svega. Ne kažem ja sad da treba uzimati od onih koji imaju i davati onima koji imaju manje pa da svi imaju jednako, ali.. Samo sam htio prenijeti ono što me rastužilo. Opet, uzeo bih onom Miškoviću :). Kad su mogli slomiti Karića, mogu i njega. Ali, ovaj ih plaća... Sad sam uveo politiku, a nisam imao namjeru. Podsjetila si me na petit beure i mlijeko, mogao bih to večerati kad dođe vrijeme za večeru :).
#Nebojaa, moja namjera nije bila da kritiziram nešto ili nekoga i da na blogu izigravam nekakvog velikog humanistu. Samo sam htio prenijeti ta tri primjera. Na kraju krajeva, žena na stepenicama ne izgleda siromašno, pa ponavljam kako je meni tužno bilo da je vidim kako jede te kekse. Neki rade pa opet nemaju, neki rade pa imaju previše, neki rade a nisu plaćeni kako treba da budu, neki i ne mogu raditi... Ovo za roditelje si u pravu, treba ih čuvati i brinuti se o njima, kao što ptice izleću vrlo brzo iz gnijezda i same se snalaze za hranu.
#Donna, pa da, nezgodno je zateći se u takvoj situaciji i ne znati je li pomoć baš to ili nije. Supu sam kupio, 35 dinara košta :).