Mladi luk

Ava Adore

mladiluk | 28 Januar, 2007 17:36

Razmišljao sam večeras dok sam se pješke vraćao iz grada. Otišao sam taksijem u grad, popio vino, vidio neke ljude i onda krenuo kući. Pored sinagoge sam vidio jednu mačku. Njena boja je potpuno nevažna. Važno je da je ona gledala u mene i mijaukala je. Poznam mačke, bila je gladna, a ja nisam imao šta da joj dam da jede. Ona je gledala u mene. Život je često sranje. Život je najčešće sranje. Nastavio sam dalje i razmišljao sam, pokušao sam o nečemu razmišljati, ali mi nije išlo. Nije mi smetao ni vjetar, ni noć, ni tišina. Nešto mi je smetalo, ali ne vjetar, noć ili tišina.

Onda je naišla "sedmica" i ja sam pojurio za njom. Ona je stala na sljedećoj stanici, ja nisam. Jurila je Futoškim putem, a i ja sam isto jurio Futoškim putem. Ali ne za njom nego pored nje. Da vidimo ko je brži. "Sedmica" je pobijedila. Ja sam bio kod "Impulsa", a autobus već kod Novog naselja. Izgubio sam. Kako sam mogao i pomisliti da ću dobiti tu bitku? Pa to niko ne može.
Pumpadžije na "Impulsu" su navijali za mene, ali mi nisu pomogli dovoljno. Neke stvari nikad neću uspjeti ostvariti.

Pitam se šta bih uradio da dobijem vizu kao Zli podstanar i da mi kažu da u petak putujem u Kanadu, da selim. Da li bih se samo opijao šest dana ili bih učio engleski po čitav dan da budem spremniji kad stignem na kanadski aerodrom? Ili bih se po čitav dan valjao po betonu i travi s mojim mačkama koje ostaju van Kanade? Ili bih išao u Nikšić ili Vršac jer tamo nikad nisam bio? Ili u neki drugi grad? Ili bih otišao da se nađem sa najboljim prijateljima jer se nećemo vidjeti nekoliko godina tako da susret s nekom curom i nema nekog smisla? Ne znam šta bih radio da me iznenade. Zato nisam podnio zahtijev za iseljenje, da ne bih imao takvih problema.

Večeras sam saznao da se i u Pirotu koristi izraz "cura". Obradovao sam se, mislio sam da je to neki hrvatski arhaizam. Onda sam oprao zube i razmišljao opet. Ali ništa, ni na Futoškom putu, ni u kuhinji dok sam tražio "Knjaza Miloša" (a i tada sam razmišljao kako bih donio neki zaključak na kraju tog procesa), ni u sobi dok sam gledao kako stoje stvari na blogu. Ni u kupatilu ništa. Neke stvari ostaju neshvatljive zauvijek. Zauvijek. Onda sam se neočekivano sjetio jedne pjesme i ubacio disk, druga pjesma po redu iako zvuči kao da bi trebala biti na prvom mjestu. "Ava Adore". Sjećam se da mi je popucao južni zid kad sam kupio taj album. I još je takav taj zid. A jedan se sat od uzbuđenja i zanosa zaustavio i nikad više nije krenuo (na njemu stoji 18:58), jedna mi je mlada komšinica rekla da sam potpuno lud i da joj se više ne obraćam i bilo mi je žao što me tako okarakterisala, ali nikad nisam pokušao da je razuvjerim u to, niti ću. Još je rekla da sam kriv za neke stvari za koje nisam znao ni da postoje. Sve zbog toga što sam glasno pojačao. Lusteri su se tresli dugo poslije pjesme. A jedan luster se još trese od toga. Kakav je to luster! :)).

I ništa nisam postigao tim razmišljanjem. Onda mi je palo na pamet da promijenim "template" na blogu. Možda to ne bi bilo loše.

In you I see dirty
In you I count stars
In you I feel so pretty
In you I taste god
In you I feel so hungry
In you I crash cars
We must never be apart