Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
mladiluk | 21 Februar, 2008 15:42
"Jebu nas ovi Turci, brate", rekao je on.
U Beogradu smo brzo našli Ulicu Tadeuša Koščuška, bez obzira ne njegovo komplikovano ime i prezime. Međutim, iz neobjašnjivih razloga, ta se ulica završava prije nego što naiđete na broj 79A. Onda smo lutali pola sata kad nam je jedan taksista objasnio gdje je nastavak ulice. Taj nastavak uopšte nema veze ni sa početkom ulice, a ni sa tim Tadeušom. Onda smo tražili zgradu. Nije bilo ni broja 79, a kamoli 79A. ONda sam nazvao, poslije pola sata, informacije i rekli su mi da je broj 72. Sjećam se dobro kako mi je neka žena dan ranije rekla da dođem u zgradu 79A. Onda se tamo ispostavilo da nisam morao donositi primjerak romana. Čovjek zadužen za distribuciju mi je rekao da donesem 100 primjeraka u ponedjeljak. Pozdravili smo se i otišli popiti coca-colu. Coca-cola je u Beogradu skuplja nego u Novom Sadu.
Oko tri sata smo krenuli prema Novom Beogradu. Sa Sandrom smo se našli za 60 minuta jer smo na tri mjesta zalutali zbog pogrešnih uputstava. Kad smo je konačno našli, pričali smo deset minuta i nastavili dalje jer je ona morala nazad na posao. Vozili smo nekom ulicom u Zemunu. Da se snima film čija je radnja u drugom svjetskom ratu (ne mislim da se d piše velikim, iako znam da treba po istočnoj verziji pravopisa), scenografija bi bila idealna. Ti smo se Božo i ja smijali nekim natpisima, ali su oni tako besmisleni da sam ih zaboravio. Samo sam zapamtio da teško može da se živi od tih poslova koje su ljudi obavljali i reklamirali ih na tablama ispisanim sprejevima. Jedan je vario bojlere, to sam zapamtio. "Kud ideš?" "Idem zavariti bojler u Zemun."
Konačno, izbili smo na poznat put, za sedamdeset minuta, ili pedeset ako ne bude gužve na naplatnim rampama, stići ćemo u Novi Sad. Ili bar u Sremsku Kamenicu. Krenuli smo prema Rumi. Pričali smo. Onda smo šutjeli jedno deset kilometara. Onda smo opet pričali. Onda je zvala moja mama. Rekao sam da ćemo uskoro ući u Rumu. Zatim je zvao Bobi. Rekao sam da ćemo sad ući u Rumu i zaželio mu sretan rođendan. Onda smo pričali o najljepšoj curi na svijetu. Ja sam pričao, Božo je slušao, povremeno se ubacivao.
"E, mi smo promašili put za Rumu", rekao je Boža odjednom.
"Jebemti znakove i putokaze", rekao sam iznervirano.
Nigdje nije bilo obavještenja da je Ruma blizu, a zaneseni pričom nismo uočili taj bezvezni put sa desne strane. Predložio sam da se zaustavnom trakom vratimo nazad, vozeći u rikverc. Boža je rekao da je to suludo. Onda smo odlučili izaći u Sremskoj Mitrovici, ali smo ubrzo shvatili da nema izlaza za Mitrovicu. Kad smo kilometar ispred nas vidjeli neke kućice, bilo je jasno da smo ispred granice.
"O jebemti pičke, jebali ih znakovi! Pa oni su Hrvati stavili po deset znakova za svaki parking, odmorište, pumpu, a da ne govorim za naselja pored ceste, a ovi ovdje ništa. Jebali ih ministri!", psovao je Boža.
Pitali smo neke ljude kako da dođemo do Mitrovice. Rekli su da se vratimo na autoput. Odbili smo i nastavili prema centru Šida. Rekli su na prvom semaforu desno. Onda smo pitali nekog starca da li se može preko Palanke u Novi Sad. Rekao je da može. Pitao sam da li ulazimo u Hrvatsku ili je zaobilazimo. Rekao je da je zaobilazimo, tako je rekao taj iskusni starac starosjedilac. Nastavili smo dalje. Vozio sam sporo i oprezno jer se na cesti nalazilo mnogo vrabaca, a ja volim vrapce i ostale životinje sa krilima i one bez krila. Poslije trideset kilometara smo naišli na jezero koje je izgledalo kao iz nekog američkog gilma. Oko jezera su bili neki kupači, a malo dalje posađene vikendice. Odlično mjesto za Jasona i novi nastavak "Petka 13." Naišao je neki čovjek i njegov sin. Mladi ljudi. Pitao sam da li trebamo lijevo ili desno ići ako želimo da odemo u Novi Sad, a da izbjegnemo Hrvatsku jer nemamo pasoše. Rekao je da se vratimo nazad na autoput, nema ni trideset kilometara, rekao je. Dodao sam da bi htjeli ovuda, preko Palanke, a on nam je objasnio da to nije problem ako imamo pogranične propusnice. Zaželio nam je sretan put u Ilok i otišao kući na večeru. Vratili smo se nazad u Šid.
Naglo sam zakočio zbog nekog vrapca, a to je primijetio policajac trideset metara ispred mene. Prije nego me zaustavio, ja sam sam stao. Bolje da ga iznenadim i da ga zbunim. Nasmijao se ovom triku taj policajac. Pitao sam ga kako da stignemo u Novi Sad. Rekao je da je najbrže ako odemo na autoput. Rekao sam da nam je autoput dosadan i da bismo htjeli Fruškom gorom. Rekao je da u tom slučaju treba da skrenemo na prvom semaforu lijevo. Shvatio sam da je taj prvi semafor, ustvari i jedini u Šidu. Nastavili smo kroz Sot, Berkasovo i još neka sela. U Šidu smo dobili nove informacije. Poslije dva sata vozikanja, još nas je samo sat i 45 minuta dijelilo od Novog Sada. Nije lako stići iz Beograda.
Nastavili smo kroz sela zapadnog Srema. Gibarac, Erdevik, Kukujevci, Bingula, Stara Bingula, Vrlo Stara Bingula, Nova Bingula, Dijoš... Kakva sela! Kažu da je Vojvodina region koji se ističe po velikom postotku samoubistava. Nije ni čudo. Onda sam zapazio da se Fruška gora povećava. Sve smo bliže!
Kad smo se počeli penjati na vrh gore, Boža se divio pejzažu. Šuma, nebo, uzak put. Lijepo je putovati Vojvodinom iako su me leđa boljela. Ne znam koliko se još ljudi istim putem u zadnjih deset godina vraćalo iz Beograda u Novi Sad. Možda smo bili jedini. Bili smo sigurno jedini.
Konačno, došli smo na poznato raskršće. ispred nas je bio put za Iriški venac, lijevo se skretalo za Beočin. Hm, kuda sad? Iriški venac je bio udaljen petnaestak kilometara, a onda pet minuta nizbrdo i evo nas u Sremskoj Kamenici. Previše jednostavno. Beočin, pa tamo je Bobi radio. To je isto blizu. Tamo vozi čak i autobus prigradske linije. Dakle, sasvim smo blizu. Boža je nakon kraćeg razmišljanja predložio da idemo lijevo. Poslušao sam ga. Kad ono...! Sviloš, Susek, Čerević, Banoštor, milion sela. Između tih sela čistine od nekoliko kilometara. A onda ulaz u Beočin. Pa Beočin. Pa izlaz iz Beočina. Zatim kamion natovaren nečim zbog čega se sporo kretao, a bilo ga je nemoguće zaobići. Još smo se pedeset minuta vozili uz Dunav dok nismo stigli u grad.
Kad smo konačno prešli Most slobode, pogledao sam na sat. Puna četiri sata trajao je povratak iz Beograda koji je udaljen oko 80 kilometara od Novog Sada. Uračunao sam i pauzu na onom jezeru, trajala je sedam minuta. Ostavio sam Božu na Bulevaru oslobođenja i nastavio prema piceriji "Ćao".
U ponedjeljak opet idem u Beograd.
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (11) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
domacica | 21/02/2008, 20:09
odlično, nikada ne bi video sva ta sela da si samo zapucao auto-putem. on je dosadan, a povrh svega i pun rupa!
Prijatno!
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
leklerk | 21/02/2008, 22:15
tako smo sestra i ja htjele busom do subotice,
sa zeljom da idemo za palic i budemo tamo ciiitav dan...
no kad smo kupile kartu nismo pitale kuda ide bus [a mislili smo da nema drugog puta osim onog pravo] ..te smo tako taj dan umjetso na palicu proveli u razgledanju istocne vovodine.. ima bas sela sa zivopisnim imenima, i sa veeelikim crkvama, sa crnom zemljom i sa mnogo bicikala..
palic smo jedva vidili i vec smo morali nazad :)
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
altamoda | 22/02/2008, 12:18
Joj podsetio si me kad smo mi prvi put preko Bosne isli u Novi Sad.. Sve je bilo u redu do Rume.. e onda smo isto tako poceli da se gubimo jer NEMA putokaza ali smo nekako stigli...za 2 sata.. ;)
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
sanjarenja56 | 24/02/2008, 08:45
Nek nam je bog u pomoći sa ovakvim putokazima i putevima da stignemo gde smo naumili!
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
biljana | 27/02/2008, 15:04
I moji su se drugari zagubili na tom delu puta upravo zbog nedostatka znakova i zapucali skroz do granice. Tek su na naplatnoj rampi shvatili gde su.
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
zaboravi | 07/03/2008, 00:30
Priznaj da si bosanac;)
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
mladiluk | 08/03/2008, 12:01
#Hyperblogger, nedostatkom znakova ili nedostatkom pažnje :)).
#Domaćice, mogu reći da si u pravu donekle. Prava avantura bi bila da smo nepažnjom ostali i bez benzina negdje u Sremu :).
#Leklerk, sad bi ti mudri rekli da obično piše na tabli kuda ide autobus, ali ko će to gledati :). Dogodi se nekad i da se sjedne u voz pa se prespava :). U Vojvodini ljudi, ne znam zašto, kažu "biciklovi" :). Ne znanje :).
#Altamoda, pa ja se svaki put izgubim u Rumi kad se vraćam iz Sremske Mitrovice. Takav je to grad, tamo se lako gubi :).
#Sanjarenja56, putevi su katastrofa, a i znakovi isto. Ali i ja sam se malo zanio, bio je lijep dan i ja sam razmišljao o... Piše u tekstu, hehe.
#Biljana, mnogi su tako završili. Njihov broj je veći od broja onih koji su skrenuli gdje su i namjeravali :).
#Zaboravi, ma nisam, fakat nisam, hahah.
Стоматология в Москве
Aellyemica | 29/11/2021, 13:44
Стоматология в Москве
https://americandental.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
americandental.ru
Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы dentaquest.ru
Annaemica | 02/12/2021, 12:26
Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы
https://dentaquest.ru/
Нам доверяют многие.Комплексный подход. Гарантия качества. Быстрое лечение. Услуги: Правильный прикус, Отбеливание, Восстановление зубов.
https://dentaquest.ru/
Стоматология в Москвe eвропейские матрериалы
Ajjllyemica | 15/12/2021, 22:01
Стоматология в Москвe
https://soyfer.ru/
Центр профессиональной стоматологии - услуги платной стоматологии и лицевой хирургии в Москве
услуги платной стоматологии
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Februar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Re: Beograd - Novi Sad za samo četiri sata (priča iz arhive)
hyperblogger | 21/02/2008, 17:51
uh, preko preče, naokolo bliže... prava mala avantura uzrokovana izostankom nečeg tako prozaičnog kao što su znakovi kraj puta. neko bi rekoa, ko zna zašto je to tako dobro... a neko bi jednostavno promrmljao u bradu: ah, srbija...