Mladi luk

Vesna frizerka

mladiluk | 21 April, 2008 17:52

Bila je 99. godina. 1999. da budem precizniji i da ne zbunim nastarije čitaoce koji pamte i 99. godinu. Moj prijatelj Marinko (naglasak je na prvom slogu, ne kao Kremenko iz crtanog filma nego drugačije) i ja sjedili smo u gradu i pili rum. To se odvijalo u jednom zatvorenom prostoru. Takvo je bilo vrijeme vani, mračno i hladno, baš za rum. I mi smo pili taj rum, pričali o nečemu, ne mogu da se sjetim o čemu, ali sigurno nismo o rumu, to znam. Povremeno smo se smijali. Ni toga se ne sjećam najjasnije, ali sam siguran da jesmo jer smo se taj Marinko (nije naglasak ni kao Rumenko, onaj crvenkasti sladoled na štapiću, Rumenko se naglašava isto kao i Kremenko) i ja često smijali.

I onda je u taj kafić, koji je više ličio na neki klub, ušla Vesna. Vesna je bila plavooka, imala je žutu kosu koju mnogi pogrešno nazivaju plavom jer plavu kosu ima Marge Simpson, a Vesna ne. Vesna je imala žutu kao Charlize Theron u nekim svojim filmovima, ali ne svim jer je Charlize u nekim filmovima imala i smeđu kosu. Jednom mi je Kizo (Kizo se čita onako sporo i monotono u ovom slučaju, nikako kao onaj Kluzo gdje se naglašava drugi slog u nizu slogova) rekao da postoji film u kojem Charlize ima crnu kosu, ali mu ja nisam povjerovao jer i on ima crnu kosu, a osim po tome što ima crnu kosu, taj Kizo je poznat i po tome što tjera vodu na svoj mlin pri čemu ne mislim na mlin kao takav nego na frazu u kojoj se spominju voda, tjeranje, mlin i taj Kizo, u ovom slučaju. Kizo je poznat i po tome što ima dva reda kupina u svom dvorištu, ali to za ovu priču nije nimalo važno, kao ni to da u Irish pub dolazi jedan dobroćudni mlinar koji liči na agenta jer nosi odijelo i baloner, da ne kažem mantil, a svi koji nose balonere, da ne kažem mantile, su neki agenti, bez obzira na pol. Agent za meko brašno koji dolazi špijunirati agenta za oštro brašno...

I ta Vesna je ušla, odmah smo je zapazili. Dva su razloga za to; imala je plave oči, žutu kosu i lijepo lice, malene grudi čija veličina ne može biti presudna i lijep i čest osmijeh iza koga su se krila 32 izrazito bijela zuba. Drugi je razlog taj što smo je već poznavali, Marinko od 95. a ja od 98. godine. Dodao bih, za lakše razumijevanje priče, da se Marinkovo ime ne naglašava ni kao nadimak sina vašeg bucmastog komšije kojeg zovete Debeljko. Da budem precizniji u vezi poznavanja Vesne, Marinko je pozna od 1995. a ja od 1998. godine. I sjela je ona za naš stol, sjela je i njena prijateljica za isti stol, između mene i Vesne, a nasuprot Marinka koji je bio između Vesne i mene, nasuprot toj Vesninoj prijateljici. Sad su pozicije jasne. Ne sjećam se kako se zvala ta Vesnina prijateljica, ali sam gotovo 50% siguran da se nije zvala Vesna nego nekako drugačije, ali to sad i nije najvažnije jer je ona u ovoj priči samo epizodni lik. Mi smo naručili još dvije čaše ruma, po jedan svakome, a njima neke sokove, isto tako svakoj po jedan.

I 2000. smo se intenzivno viđali, Marinko, Vesna, ta njena prijateljica i ja. A onda sve manje i sve rjeđe, isto tokom 2000. ali u jesen. Kasnije samo povremeno, slučajno. Slučajno kao što slučajno sretnem na ulici onog jednog iz kladionice što mu ne znam ni ime, ali znam da se jednom kladio da će na nekoj utakmici biti dosuđen tropenal. Promašio je, baš na toj utakmici nije bilo tropenala. Možda je nekad kasnije vratio taj novac, možda je i dobro zaradio, ali taj put nije. A sretao sam ga povremeno baš kao i Vesnu frizerku. Da, Vesna je bila frizerka. Ja se kod nje nikad nisam šišao jer se Marinko jednom šišao pa je ona insistirala da mu stavi gela u kosu, a ja ne volim gel i nikad ga ne stavljam. Gel je bio razlog što se kod nje nikad nisam šišao, Vesna ne. Djelovala je uredno, onako uredno da ako je poljubite u obraz, ili ona vas poljubi u obraz, nećete poželjeti da isti obraz odmah obrišete i operete, ili bar protrljate, kao što je to obično slučaj. Šišao bih se kod nje, ali se bojim gela.

I tako je Marinku palo na pamet jednom da se javi Vesni, ali ne povodom šišanja, a ni povodom štucanja brkova. Vidite, zaboravio sam kako se ovo zove kad jedna riječ ima dva značenja, ali ima naziv za to, jučer sam ga znao, danas se ne mogu sjetiti, ali sutra ću opet znati, mislim da to ima veze s tim da li je datum parni ili neparni; štucanje može biti štucanje, a može biti i skraćivanje brkova; štucanje je postojeći izraz, vidio sam na tabli kod jednog brice, pisalo je: "Danas besplatno štucanje brkova i sok Flavoraid u boji po izboru". Da ne bih zbunjivao zbunjive čitaoce, umjesto štucanje brkova koristiću izraz štucovanje brkova. Ja sam ušao i popio dva soka jer tada još nisam imao ni pubertetske brčiće kakve je Jedvaj puštao do trećeg gimnazije, a onda ga je njegov tata i istovremeno prezimenjak postavio na stolicu bez naslona jednog nedjeljnog jutra prije mise, namazao mu pjenom dlakavo područje ispod nosa, a iznad usne, i obrijao ga. Zatim se Jedvaj pogledao u ogledalo i izustio: "Sad sam muškarac". Imao je taj Jedvaj curu, a cura je imala prijateljicu koja se zvala Vesna. Ta je Vesna išla u ekonomsku školu. Nije bila frizerka. Zato se vraćam na priču o Vesni frizerki. Ustvari, Vesna je bila ženski frizer, ali je znala i muške glave šišati, a sa štucovanjem brkova je bila neiskusna. Možda je u međuvremenu postala vještija nego tada, to ne znam jer je danas viđam rjeđe nego onoga što se kladio na tropenal preda mnom. A Marinko ne bi ni mogao štucovati brkove jer ih nema. Ustvari, ima ih, ali kao da ih i nema jer su jako kratki, prekratki da bi se nazivali brkovima. Svaka dva dana ih on skida tako da to i nisu brkovi.

I tako je Marinko pravio žurku povodom pogotka u kladionici, svog pogotka, ne mislim na onog mladog gospodina što se kladio na taj nedosuđeni tropenal, on uostalom i nije pogodio tada, a za kasnije ne znam jer ja njega i ne poznajem. Odlučio je Marinko da pozove Vesnu. Zamolio me da mu dam njen broj. On ga nije imao pa je mene pitao koji je njen broj. Rekao sam koji je jer sam ja to znao, a nisam vidio razlog zašto mu ne bih rekao kad ima namjeru da je nazovem lijepim povodom. I on je nazvao. I onda se ona javila. Prepoznao je njen glas. Kad bi glasovi imali boju, njen bi bio žut, baš kao i njena kosa. Neke cure imaju plave glasove, ali Vesna ne, bez obzira na boju očiju. Njen je glas u skladu sa bojom njene kose. Ne znam koje je boje Marinkov glas jer se bolje razumijem i lakše određujem boje ženskih glasova. I onda se on predstavio svojim imenom koje je naglasio na prvom slogu, kao i toliko puta do tad. A ona je pitala:
"Koji Marinko?"

Ne znam kako je naglasila njegovo ime, ali to njemu nije bilo ni važno. Da li je ostao Marinko, ili je postao Kremeno ili Rumenko, možda i Debeljko, to mu nije bilo važno. Važno mu je bilo da ona nije znala koji Marinko. Zaboravila je. Kao da ona pozna četrdeset i četiri Marinka od kojih je jedan odselio u Ameriku prije dvije godine, pa ne zna o kojem se tačno radi. A često su se viđali. Čak bih se kladio da su mogli biti zajedno, i pogodio bih prije nego onaj što se kladio na tropenal, ovo je bilo izvjesnije. A sad ga je ona pitala "...koji Marinko". Kao da se on zove Dejan ili Zoran pa da je potrebno da se predstavi i svojim srednjim imenom, imenom svoga oca. Ili Aleksandar. Ili Jelena. Dobro, ne može se on zvati Jelena jer je muško, a Jelena je žensko ime. Iako nije zabranjeno davati sinovima ženska imena, a ni obrnuto. Nije uobičajeno, ali nije ni zabranjeno. Da je Dejan, Zoran, Aleksandar ili Jelena, ne bi se tako čudio Vesni frizerki. Ovako se zbunio. I ja sam se zbunio zbog njene reakcije. Pa u gradu je broj onih koji se zovu Marinko jednak, ili gotovo jednak, broju onih koji se zovu Kremenko, iako se ovo drugo ime drugačije naglašava. Marinko mi je jednom rekao da ima još jedan mladi Marinko u gradu, ali se njegovo ime naglašava drugačije, baš kao Kremenko ili sladoled Rumenko. To nije isto jer se tako stiče dojam da se radi o nekom pjegavom i kržljavom Marinku sa žutim brčićima, a i taj Marinko nosi sigurno i one košulje ljubičaste boje sa sitnim crtežima koji liče na neke mahunarke. I tako je Marinko, ovaj moj prijatelj, a ne taj drugi koji se jednako zove kao i moj prijatelj, rekao da je pogriješio. To je rekao Vesni poslije dvije i po sekunde koliko se čudio u tišini. I onda je prekinuo vezu.

A zašto sam ja ovo uopšte ispričao i napisao? Ne znam. Ali sad i Vesna frizerka ima svoje mjesto na internetu. Idem sad oštucovati brkove.