Mladi luk

A čitav dan razmišljam o tome

mladiluk | 02 Mart, 2007 11:06

Kad bi mi sad neko rekao da ću još samo danas biti čovjek, a da ću se u ponoć pretvoriti u životinju, ja bih se iznenadio. Ukoliko bih imao jak razlog da vjerujem u takvo čudo, bio bih na teškim mukama. Samo sedam sati da izaberem koja ću životinja biti. A ne mogu reći da već nisam razmišljao o tome. Treba biti spreman. Evo šta ja mislim. Mogao bih biti mamut, ali bi mi bilo vruće. A to nije jednostavan problem. Bio bih najveći na svijetu, ali šta bih jeo? I bio bih usamljen. Ne, sigurno ne bih bio mamut. Možda bih bio velika ameba, ali bio bih velik samo za globigerine i papučice. I stalno bi me djeca u školama gledala u kapljicama vode. Ne bih imao svoju intimu ispred tinejdžerskih pogleda. Dakle, i to otpada. Onda sam došao do leptira. Hm, nije loše, a i svima bih se gadio još dok bih bio gusjenica. Ja bih se tome smijao pazeći da me neka ptica ne odnese. Ali kratko bih živio, to mi se nije svidjelo. A i ne bih bio neki letač. Možda ne bi bilo loše biti muva. Pa pičim po kruhu onih ljudi koje ne volim, a onda oni to jedu. A ja malo po govnu, malo po kruhu, a oni nemaju pojma. Ali takvi zli ljudi sigurno imaju ono plastično čime priljepljuju muve za zid. Opasno zanimanje je biti muva. Ni komarac nije puno bolje. Ima tu zadovoljstva kad nekome ko je zao zujiš pored uha dok on pokušava zaspati, ali onda slijedi smrtonosna šljaga. Možda pčela, bar bi se znao red u društvu u kom živim. Razmišljao sam da budem i riba. Ali one su čest plijen ljudi. Možda bih bio električni som, neobičan je. Ima i brkove i dobro mu stoje. A kad me čovjek uhvati ja ga stresem strujom i on me pusti. Samo, kad su restrikcije onda nema plivanja, samo stajanje u mjestu i čekanje struje. A da sam riba poletuša, bio bih i riba i ptica istovremeno. Zmija je otpala, bojao bih se svih oko sebe, mislim na sunarodnike. Krokodil nije loš izbor, ali mi se čini da je krokodilima dosadno. Onda sam stigao do ptica. Papagaj - držaće me u kavezu duplo većem od mene, kanarinac ili slavuj - zavidiće mi sve ptice koje slabije pjevaju (ustvari, ne vjerujem da kod ptica postoji ta loša osobina), fazan - stalno ću bježati od monstruma sa puškama, lastavica - ne da mi se letjeti dva puta godišnje tako daleko, golub - nije loše, mogao bih srati po svima koji mi se ne sviđaju i koji su to zaslužili. Ili roda, pa da sve gledam sa visine, a imam i veća krila da brže stignem na jug. Nije loše biti ni pingvin, tamo nema ljudi, ali je žestok spičok. A nema ni hrane u izobilju. Što se tiče hrane, dobro je biti miš, posebno kad se kroz ventilaciju i razne cijevi uvučeš nekome u kuhinju. Pa uživaš u nečijem plakaru, a vlasnik plakara te se boji iako je hiljadu puta veći. Loše je što me se mačka ne bi bojala. A mačka, to je riješenje. Spavam šesnaaest sati dnevno, penjem se po drveću i krovovima, mudriji sam od svih oko sebe... Dobro, ni pas ne bi bilo loše biti, obezbjeđeni bi mi bili stan i hrana, ali... Kad me gazda voda po parku da ga vide sa mnom, pa kad me stavi na lanac, pa me šalje na dresuru kao da meni to treba... bolje ne. Znam, jež, dobroćudan i bodljikav, krećem se samo noću. Ali bojim se prelazaka ceste. A zec? Umiljat, brz, dobro čujem, a inteligentniji sam nego što misle. Međutim, tada bismo fazani i ja imali isti problem. Medvjed je riješenje. Kako kaže iskusni bloger, pola godine spavam, pola godine me se bezrazložno boje. Ili srna, jelen, sob, svejedno. U prirodi sam, jedem biljke, uživam u šumi. Ali opet opasnost od čovjeka. A konj? Da, postanem konj i onda me tjeraju da trčim da bi se oni kladili na mene. Ili me drže u štali, a izvode me van samo kad im za nešto trebam. A kad ostarim onda me pošalju da od mene naprave kobasice i ljepilo. A ako izaberem da budem majmun, ni to nije manje opasno. Nije lako izabrati. A šta ako završim u zoološkom vrtu?