Mladi luk

Neko je pozvonio dva puta kratko. Pomislio sam da mi poštar donosi nešto značajno, da mi je neko poslao razglednicu ili da mi je sa zakašnjenjem stiglo neko pismo poslano prije osam godina. Ili da je to možda moja komšinica iz potkrovlja svratila da me pita šta radim i da mi pokaže svoj osmjeh i tako dan učini ljepšim. Ali ne, bio je to moj dvadesetogodišnji komšija. Na licu je imao izraz kao da ima neki problem koji želi podijeliti s nekim, ali da to ne budu mama i tata nego netko drugi.

Ušao je u stan, a ja sam se izvinio što je nered opravdavajući se čestim sviranjem jer spremamo koncert uz obrazloženje da mi je basista strog i da ima kratke živce i da ne dozvoljava da bilo ko dođe nespreman na probu. Komšija je  odmahnuo rukom i sjeo na dvosjed. Pored njega je ostalo jedno prazno mjesto. Ja sam se smjestio na trosjed i pored mene su ostala dva prazna mjesta. I to je tako bilo dobro, čak odlično. Prirodno. Pa nije ovo moderna američka serija nego  jedna  novosadska priča. Rekao je da neće nikad zaboraviti kad sam njemu i njegovom tati pomogao da prodaju jabuke, da mrzi istog komšiju kojeg i ja mrzim, da je na izborima glasao prvi put i da je zbog toga jedva čekao da postane punoljetan, da jedva čeka koncert moje grupe, da je moju knjigu upravo pročitao treći put i da je u kladionici opet "popušio", tako je rekao, na šta sam mu ja sam rekao:

"Komšija, nemoj koristiti takve izraze. Distanciraj se od priprostih, mlad si i pametan, pristojan, pripazi na rječnik bez obzira na okolinu, na okruženje."

Onda je on rekao da nije došao ni da me pita za sljedeći koncert niti da posudi neki disk, da nije došao ni da uzme još jedan primjerak knjige ili da pita kad će druga knjiga, a ni da mu posudim novce ili da mu dam savjet za kladionicu. Vidio sam da je stvar ozbiljna pa sam ga, umjesto sokom, ponudio gemištom. Gemišt je idealno piće za ozbiljne razgovore. Ulio sam vino u dvije čaše, a onda dodao gaziranu vodu u odnosu 0,55:0.45. Jednu čašu sam stavio ispred mog dugokosog komšije koji je nedavno zagazio u dvadesete. Drugu čašu sam uzeo ja. Onda smo nazdravili i rekao sam mu da kaže u čemu je stvar. Zastao je, popio gutljaj, zagledao se u stolić ispred sebe držeći čašu s obe ruke, a onda rekao:

"Znaš, komšija, dobar si čovek. A i ja bih voleo da budem dobar, nadam se da jesam. I komšija sa petog sprata je dobar, komšinica iz potkrovlja je prelepa, ali starija od mene, a komšija sa drugog je smradina, jeb'o ga pas u usta, izvini što psujem. Ali, gledaj sad...", rekao je, a onda zastao smušeno pred devet godina starijim komšijom, popio je još jedan gutljaj, a zatim, nakon što sam ga ohrabrio, nastavio je:

"Ti znaš da sam ja čitao tvoju knjigu tri puta i detaljno je analizirao."

"Sad znam. A i ti znaš da se meni sviđa vino koje pravi tvoj deda Fruškogorac", odgovorio sam i popio gutljaj iz svoje čaše istovremeno nesvjestan i sretan zbog toga da što se nekome ko nisam ja sviđaju rečenice koje sam napisao, pa čak i cijela priča između tih korica.

"Doneću ti tog vina kad budem išao kod dede, ali nemoj sad o tome, napisao sam se malo u subotu. Stvar o kojoj želim da pričam je ozbiljna. Dakle, svaki put sam pronašao nešto novo u njoj, u tvojoj knjizi, nešto što u prethodnom čitanju nisam uočio, a važno je. Pun si tih detalja u pisanju i oseća se emocija koliko god ti to prikrivao humorom. Ali da se vratim na stvar. Vidiš, ima jedna devojka koja je tvoju knjigu čitala jednom sigurno, možda i više puta, ali znam da je jednom sigurno pročitala. Ja sam joj dao tu knjigu. I svidela joj se priča. Ti si jednom...", zastao je. "Ti si jednom meni rekao da su mame najbolje i najvažnije..."

"Da, rekao sam to više puta, ali sam rekao i da su tate isto najbolje. A i za mačke sam tvrdio isto. Ali slažem se za mame. Ko govori protiv mama zaslužije prezir i šamarčinu, moj komšija. Prezir! Mame su najvažnije i najbolje."

"Da, tako si rekao. I vidiš... Meni je moja mama dala novce za nove farmerice jer su mi se ove dvoje što imam izlizale, a jedne čak imaju i rupu od trenja između nogavica pa ih je mama morala zakrpiti, ali ja ih volim i nije mi hitno da kupim nove jer ove volim, a ima i važnijih stvari od nove odeće. Mama mi je dala da kupim nove, dala mi je 5500 dinara, toliko koštaju nove."

"Nisi ih valjda spizdio u kladionici, jebala te Sparta iz Praga i PSŽ, komšija", izgovorio sam zabrinuto i pomalo ljutito.

"Ne, ne, ja se kladim samo na britanske i nemačke lige. Nije to u pitanju, nego sam... Hm, kako da ti kažem..."

"Šta je bilo, jebote? Reci, 'ajde, šta si radio s novcima...?"

"Ma, čitao sam tvoju knjigu. A ti si puritanac...", rekao je, a ja nisam djelovao iznenađeno jer će danas svako iole normalan biti proglašen puritancem, "...i emotivac", završio je. A ta mi je djevojka rekla da joj se sviđaju i tvoje ideje, tvoj humor, sve što je radio glavni junak u tvom romanu, njegovi gestovi... A ona i ja smo se malo udaljili... A jebemu, dogodi se, malo smo se udaljili... A ja sam htio da promenim stvari... I onda sam ja uzeo tih 5500 dinara i otišao u cvećaru, kupio 35 crvenih holandskih ruža, iako me prošlo kolo izigrao Az Alkmar. Poslao sam ih u korpi na njenu adresu uz kratku poruku. Hteo sam da oživim opet tu priču. I ostao sam u starim farmericama. Pazio sam da buket u korpi bude idealan jer ide u njene ruke pa sam morao paziti da sve bude baš savršeno... A imam sigurne utakmice za vanredno kolo kod Engleza pa ću povratiti novac i kupiti farmerice, Wolverhampton sigurno dolazi. Šta ti kažeš na to?"

"Za Wolverhampton ne znam, ali, ako je to istina, to za curu i to cvijeće, onda neka si ih potrošio. Ionako si rekao da stare traperice više voliš od novih. A biće novaca. Opravdan potez, dobro si uradio."

"Stvarno tako misliš?"

"Pa je l' bi ti rekao da je dobro ako ne mislim da stvarno i jest dobro? Samo da je sve ispalo kako treba, da je aranžman bio dobar i to...  Znaš kako to sve ide..."

"Išao sam da nadgledam prodavačice dok su slagale, da ne zabrljaju. Od napetosti sam se uznojio kao da sam se vozio 40 minuta u  četiri popodne u gradskom autobusu u avgustu dok sam gledao kako slažu. Velika je stvar u pitanju, značajna utakmica, da se tako izrazim... Samo... Jedan moj prijatelj sa fakulteta kaže, sreo sam ga kad je on išao u teretanu, da sam glupan i da sam bez veze potrošio novce i da nisam trebao tako nisko pasti da izdvojim 5500 za neku ribu, a on ima curu i pored nje još ima još jednu koja mu služi samo za seks pa sam pomislio da možda... Rekao je da sam mogao da platim dve bolje za te pare i da sam mogao da uplatim teretanu tri meseca..."

"Taj tvoj prijatelj je pička, izvini na izrazu, i nemoj se s njim družiti više. On je jedna obična sebična gnjida i pičketina, izvini još jednom na izrazu. I glup je, jeb'o ga pas da ga jeb'o. Dobro si učinio. 'Ajde da mi popijemo još po jedno pa da izaberemo parove za danas, osjećam da će kod Mađara u ovom kolu biti puno golova, a i iznenađenja."

"Može. Živeo!"

"Živio!"

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Dobar dan, komšija
• Moj brat puši dvije škatulje dnevno
• Majstor u kući
• Ona šeta psa
• Jura protiv nepravilnih glagola

• Generalna [212]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom