Mladi luk

Čišćenje vode

mladiluk | 19 Februar, 2010 17:33

U stanu je bila potpuna tišina. Razmišljao sam o e-novinama strepeći nad njihovom sudbinom. Samo da ih ne zatvore, jer gdje ću tada saznati istinu, gdje će me podsjećati na mračne devedesete i jednako mračno prošlo i buduće stoljeće, ko će mi reći šta da mislim o određenoj temi... A kako da ja to sam vidim, taj mrak oko nas, i kako da zamislim uopšte život bez novina, posebno e-novina i stručnih pametnjakovića? Zabrinuto sam konstatirao kako je to teror nad vrhunskim intelektualcima, nad onima otvorenih pogleda, uz to beskrajno talentiranim, zabavnim i zanimljivim. Moramo im nekako pomoći, shvatio sam.

Onda je tišinu prekinulo zvono telefona. Javio sam se na telefon i začuo nepoznat ženski glas koji mi se javio s nepoznatog broja.

"Dobar dan. Je l' to stan Mladog luka?", pitala je ubrzanim glasom žena s druge strane kao da baš mene traži.
"Da, izvolite."
"Ja sam Vesna. Zovem iz firme Dobra ponuda. Da li ste spremni da odgovorite na tri laka pitanja?"
"Čekajte da utišam radio, samo malo. Evo me. Jasna, nisam vas dobro čuo, iz koje ste firme rekli da zovete?"
"Vesna, a ne Jasna. Iz firme Dobra ponuda, i mi..."
"Kakva ponuda?" viknuo sam kao da nisam najbolje čuo.
"Dobra ponuda."
"A, Dobra ponuda, aha. Dobro dobro, sad sam čuo."
"Jeste li spremni da odgovorite na tri pitanja i osvojite nagradu?"
"Pismeno ili usmeno? Kad da odgovorim?"
"Sad. Ja ću vam postaviti, a vi odgovorite i dobit ćete nagradu."
"A koja je nagrada?"
"Večera u restoranu Čista kuhinja za dve osobe i aparat za..."
"Kako molim?" viknuo sam i prekinuo je.
"Čista kuhinja", ponovila je.
"A, dobro, dobro. Čista kuhinja, dobro zvuči, Čista kuhinja. Ja slabije čujem još od rata pa zato, ali sad ću ja prebaciti telefon na desno uho, to mi je jače. Za koliko osoba je večera?"
"Za dve osobe."
"A je l' mogu ja doći sam i pojesti za oboje?"
"Ne, to je za dve osobe i uključena je prezentacija..."
"A dobro, dobro, onda razumijem. Znači, za dve osobe, ja i još neko, ja i još neko."
"Može pitanje?"
"Samo da popijem vode. Je l' bi mogli sačekati da odem u dućan jer mi je nestalo, a ne pijem ovu iz česme?"
"Pa kratka su pitanja, ajde da odgovorite najpre, a videćete da možete i iz česme."
"Dobro, dobro, samo se nemojte ljutiti. Spreman sam."
"Jeste li oženjeni?"
"E, je l' se to namećete za večeru ili je to već pitanje?"
"Ma ne namećem se, gospodine, to je pitanje."
"Aha, onda dobro. Dakle moj odgovor je - nisam oženjen. Je l' tačno?"
"Pa to vi valjda znate."
"A kako vi znate da li je tačno? Mogao sam reći i da sam oženjen. Kako provjeravate?"
"Pa verujemo vam. Jeste li zaposleni?"
"Poslalo me na minimalac. A kad je večera da posudim odijelo od kuma?"
"Čekajte malo. A koliko imate godina?"
"Četrdeset i po. Je l' ima još pitanja?"
"Ne, osvojili ste nagradu, večeru u restoranu gde će biti i prezentacija naših proizvoda i poklon..."
"A kad je večera", opet sam je prekinuo.
"U petak u 20 sati."
"A ne mogu tada. Znate, mali od kuma polaže za žuti pojas pa idem gledati. A koja je nagrada, jesam li nju dobio?"
"Onda ne može ni nagrada, a to je bio magnetni pročiščivač vode. Doviđenja", rekla je brzo i prekinula vezu kao da će sad nekog drugog zvati pa mi je tako propala večera, a i pročiščivaš vode, i to ne obični nego magnetni.

A i šta će mi ta nagrada kad ja pijem samo Janu, a nju nije potrebno pročistiti jer je čista kao - čista kao Jana.