Mladi luk

Samoubistvo se ne isplati

mladiluk | 22 Februar, 2007 02:48


Jutros sam se probudio i bilo mi je dosadno. Odlučio sam da izvršim samoubojstvo. Sjeo sam, doručkovao i razmišljao o metodi. Treba zadržati tradiciju, a i opravdati tvrdnje psihologa da ste skloni samoubistvu ako vam je samoubistvo počinio neki predak.

Dok sam jeo pekmez i kruh, a kasnije doručak pojačao sa malo slanine, mjerkao sam drvo iza zgrade. Izgledalo je kao odgovarajuće. Uzeo sam štrik koji mi je za ovu priliku poslao najbolji prijatelj, kupio ga je negdje u Vinkovcima. Otišao sam radostan van da izvršim naum. Omotao sam štrik oko jedne grane, zavezao ga oko vrata, stao na drugu granu, skočio i ništa. Grana je bila tanka, a ja previše težak, pa se ona savila i ja sam se bezbjedno prizemljio dočekavši se na noge, spretno kao mačka, ali i iznenađeno.
Nisam odustao, ponovio sam sve, ali sam ovaj put izabrao duplo deblju granu. Skočio sam sa omčom oko vrata. Kad sam osjetio da se kanap steže, on se odjednom olabavio, čvor se razvezao i ja sam pljusnuo na zemlju i zamazao farmerice na koljenima. Opet ništa. A da sam nastavio biti član izviđača, ja bih sad bez ikakvih problema znao zavezati čvrst čvor. Ali baš sam odustao od izviđača kad smo došli do vezivanja čvorova. Sve to, taj moj drugi pokušaj, su vidjeli neki klinci koji su tuda slučajno prolazili, počeli su se smijati mom performansu, tačnije mom padu, a ja sam sačekao da se odmaknu.
Treći put sam dobro zapetljao kanap i sve je izgledalo sigurno, ali je nakon skoka grana pukla, ja opet završio na zemlji, a grana na mojoj glavi. Čvoruga je odmah iskočila, a ja samo odustao od ove komplikovane i zahtjevne metode, a i vrat me već žuljao. Izabrao sam pištolj.

Otišao sam u policijsku stanicu da dobijem dozvolu za oružje, a ponio sam i novce da odmah kupim neophodan rekvizit za ovaj ekstremni sport.

"A zašto hoćeš da se ubiješ ako nije tajna?", pitala me žena na šalteru.

"Tajna je."

"Stvarno?"

"Ne nije, šalio sam se kad sam rekao da je tajna. Znate, prvi razlog je što to nikad nisam radio pa hoću da steknem novo iskustvo. A drugi je razlog taj što sam pisao blog pa nisam bio zadovoljan, stalno su mi dolazili isti, nas nekoliko smo se međusobno komentarisali bez obzira da li nam je post loš ili katastrofalan i mislili smo da smo njuške. Ja sam se kurčio u postovima, ali sam vidio da su oni pičkin dim, ti postovi, pa da bi bili drugačiji od ostalih ja sam počeo pisati ćirilicom. Onda se ništa nije promijenilo pa sa otišao na neke druge blogove, ali ništa. I onda mi je najbolji prijatelj sa bloga savjetovao da se ubijem i ja sam ga poslušao jer drugih prijatelja i nemam."

"Žao mi je što ću morati da te razočaram, ali ne možeš dobiti pištolj."

"Nema veze, dajte mi dozvolu za pušku ili bar bombu."

"Ne, ne, ne može. Ti si služio civilnu vojsku i rekao si da imaš averziju prema oružju pa sad ništa. U sledećem životu izaberi redovno služenje i neće biti problema."

"Dobro, hvala na savjetima. Do viđenja."

"Do viđenja i srećno. Probaj s hladnim oružjem."

I, šta drugo , poslušao sam tu dobronamjernu ženu. Došao sam kući, usput sam u kineskoj radnji kupio nož, sjeo na stolicu, zasukao rukav i stavio nož na venu. Ali, čim sam zagrebao meni je postalo mučno. Jednom sam pao u nesvijest kad su mi vadili toliko krvi da je stala u jednu epruvetu. Sad bih morao pustiti bar 5-6 epruveta. Odustao sam. Bacio sam pogled prema utičnici. Tek tu nije bilo neke koristi. Šta da radim s tim, kako ide ubistvo sa strujom? Bar da sam išao u elektrotehničku školu, nešto bih i znao. Da zavirim u enciklopediju, možda tamo nešto piše o tome? Toliko raznih kuvara i gluposti, a nijedan priručnik za samoubice. Možda bih mogao isprobati neku kombinaciju vode i struje? Nemam vremena, nije vrijeme za eksperimente. Električna energija, takozvana struja je otpala.

Skočio sam do najbliže radnje i stao ispred police sa sirćetom, esencom i uljem (esenc je ustvari esencija, ali ja kažem esenc jer tada zvučim kao underground pisac, a možda i opsujem koji put da pridonesem istom stilu). Tražio sam esenc, onaj u bijeloj bočici na kojoj je nacrtana mrtvačka glava. Kupio sam dva, za svaki slučaj, da se ne vraćam. Oprao sam ruke, ulio esenc u čašu i nagnuo. Esenc je bio bez boje, jakog mirisa i pomalo kiselkast. Spičio sam jedan, onda i drugi, ali ništa. Oh, pa odavno sam otporan na takve stvari. Samo su mi usne ostale blijedo crvene kao kad jedete malo jače zakiseljenu zelenu salatu. Pozvao sam mog prijatelja koji je radio kao asistent na hemijskom fakultetu, nabavio sam sulfatnu kiselinu, ali sam imao tremu dok sam je pio. Dogodilo se da sam pola čaše popio, a pola prolio jer su mi se tresle ruke. Usta su me malo peckala još od esenca, a kiselina koju sam prolio spalila je moju omiljenu košulju i ostavila crvenkaste tragove oko mojih usta, koža mi je bila iritirana kao poslije brijanja na suvo. Ništa od hemije, zaključio sam.

Ipak, pošao sam sa kanisterom prema benzinskoj pumpi. Samospaljivanje bi bilo atraktivno, sigurno bi i u novinama pisali o meni ako uspijem. To me je razveselilo pa sam u radnji kupio šibice i gumene bombone da mi otjeraju kiselkast ukus što mi ga je u ustima ostavo esenc u kombinaciji sa sulfatnom kiselinom. Ne treba miješati kiseline. U jednom sam apoteci htio kupiti i bensedine da ih se nagutam ako ideja sa benzinomne upali, ali nisam jer nisam imao recept, a apotekarka je bila stroga i istjerala me van. A sjećam se kako se to tamo lako kupovalo prijenekoliko godina. Moj prijatelj je svakodnevno kutiju trošio. Kad sam se sjetio tog prijatelja, pomislio sam da bih se mogao predozirati pa da tako ostvarim namjeru. To je propalo jer nisam bio u mogućnosti ni da se doziram, a kamoli predoziram. Ubrzao sam korak.

Pumpadžija je bio vrlo ljubazan kad sam ga pitao koji benzin odjeća najbolje upija i koji najbolje gori, ali nije htio ni da čuje kad sam rekao da hoću da kupim pet litara koje treba da ulije u kanister.

"Ne, ne, nikako. Rado bih ti pomogao, vidim da ti je stalo da se zapališ, a ja volim pomoći ljudima. Ali mi ne sipamo benzin u kanistere i gotovo."

"A je l' možete da me polijete benzinom pa da tako riješimo?"

"To bih mogao, ali se bojim da ne planeš ovde pa da se nešto ne zapali, da mene ne uhvati. Žao mi je, ne mogu ti pomoći."

Nastavio sam prema centru, kanister sam ljutito bacio u jedan kontejner. Vidio sam jednu visoku zgradu, pozvonio na interfon, javio se neki čovjek. Rekao sam mu da sam iz vojnog odsjeka i da sam došao da dijelim pozive za vojnu vježbu. On je istog momenta rekao da uđem.

"Samo uđite, dobro nam došli. Je l' ima šta za mene? Ajte na rakijicu i kolače", dodao je.
Ali ja se nisam obazirao, popeo sam se na vrh zgrade pa pogledao dolje kako stoje stvari. Onda sam skočio bez razmišljanja. Ali, odjednom se pojavio neki jak vjetar, zanio me u stranu, odnio me u krošnju nekog drveta čije su grane usporile moj pad i ja sam završio u blatu ispod tog drveta. Srećom, niko me nije vidio i ja sam odjurio kući, presvukao se, nazvao željezničku stanicu za informacije.

Imao sam sreće, upravo je trebao stići jedan brzi voz, putnički i ubrzani su bili nesigurni. Pozvao sam taksi i našao se na periferiji grada, pored pruge. Otpješačio sam još dva kilometra na sjever. Čekao sam, osluškivao, saginjao se da čujem da li voz stiže. Kad ono - nema ga. I čekao sam, a kad je konačno naišao odustao sam jer mi se učinilo da je suviše spor i da od takve kompozicije neće biti pretjerane koristi za mene. Taman mi je trebalo još to da se sudarimo, da mi voz malo ogrebe glavu, a ja istovremeno razbijem svjetlo na lokomotivi i onda se sudimo opet, a željeznica od mene traži odštetu. Ništa od toga, loša ideja.

Prošetao sam prema rijeci da o svemu dobro razmislim. Rijeka! Pa to je riješenje! Otrčao sam do mosta. Bez dvoumljenja sam skočio nadajući se da ću upasti u neki vir. Dok sam ledio prema vodenoj površini, sjetio sam se kako nisam provjerio da li nailazi neki čamac. I, on je baš naišao. Pljusnuo sam pored njega i poprskao dva čovjeka u njemu. Oni su me izvukli, lupili mi dva šamara za kaznu, a onda me odvezli do obale i tamo mi, onako mokri, lupili još dva šamara.

Odustao sam od svega. Došao sam kući, sjeo za kompjuter i napisao post kako su svi oko mene tulavi, a ja sam najpametniji.

Generalna | Sledeći | Prethodni | Komentari (7) | Trekbekovi (0)

Komentari

Re: Samoubistvo se ne isplati

nina | 22/02/2007, 10:32

Dugo nisam procitala nesto simpaticnije:)

Re: Samoubistvo se ne isplati

dmc | 22/02/2007, 21:38

hahah :))) Nisi probao da angazujes placenog ubicu ... :) Samo da ne zavrsis kao ona zena sto je tuzila placenog ubicu sto joj nije ucmekao muza ;)))) a prijavila slucaj miliciji ;)))

Re: Samoubistvo se ne isplati

villa | 06/03/2007, 16:37

hahahaha zanimljivo veoma zanimljivo

Re: Samoubistvo se ne isplati

tijanas | 26/11/2008, 17:34

Dobro je da si ziv...
Ko bi me ovako nasmejao danas,stvarno ne znam, sve neka gumena jedna te ista lica oko mene...:))

thanks

Caroline | 30/04/2020, 16:42

Želim iskoristiti ovu priliku da se zahvalim čovjeku zvanom dr. Ajayi, on je vrač čarolije koji mi je pomogao da se vratim mužu nakon što smo bili razdvojeni na godinu dana. Upoznajem se s urokom iz čarolije kroz svjedočenje žene zvane loreta kako joj je čarobnjak dr. Ajayi pomogao da uzvrati svog zaručnika nakon što je bacio ljubavnu čaroliju za nju, stvarno želim da se moj muž vrati kući, pa sam odlučio pokusati dr. Ajayi, stigao sam do njega na whatsapp i objasnio sam mu, rekao je ja, što trebam učiniti, slijedio sam njegove upute i na moje iznenađenje nakon otprilike tjedan dana čarolije, suprug me nazvao nakon godinu dana što nisam razgovarao jedni s drugima i izvinjavajući mi se govoreći da se vraća kući, da ne zna što je stiglo u njega i upravo sada živimo sretan život zajedno. Ako vam treba pomoć čarobnjaka za pravopis za bilo koju vrstu čarolija, preporučujem dr. Ajayi, možete ga kontaktirati na Viber ili WhatsApp broj: +2347084887094 ili na e-mail: drajayi1990@gmail.com

Hvala ti što si spasio/la moj brak

Loreta | 11/11/2025, 14:22

Pozdrav prijatelji, ne znam kome bi ovo moglo trebati, ali želim da svatko u mojoj prethodnoj nevolji također pronađe rješenje. Nakon 12 godina braka, moj svijet se srušio kada mi je muž rekao da želi da krenemo svatko svojim putem. Molila sam ga da ostane, čak sam uključila i njegovu sestru, ali ništa nije uspjelo, bio je odlučan otići. Moje noći su bile ispunjene suzama i boli dok nisam naišla na dr. Ajayija, moćnog čarobnjaka. Obratila sam mu se u očaju, a on me je saslušao s ljubaznošću i razumijevanjem. Dr. Ajayi je izveo ljubavnu čaroliju za nas i u roku od nekoliko dana moj muž je nazvao, pun kajanja i ljubavi. Vratio se kući i od tada su se u naš brak vratili mir i sreća. Zauvijek ću biti zahvalna dr. Ajayiju što je ponovno okupio moju obitelj. Kontaktirajte dr. Ajayija na EMAIL: DRAJAYI1990@GMAIL.COM ILI WHATSAPP / VIBER: +2347084887094

Hvala ti što si spasio/la moj brak

Lizbeth | 11/12/2025, 12:53

Nakon trinaest godina braka i troje divne djece, bolan nesporazum razdvojio je mene i mog supruga. Razdvajanje me ostavilo slomljenog srca i zbunjenog, tražeći bilo što što bi nam moglo pomoći da pronađemo put natrag. U tom teškom trenutku, obratila sam se dr. Ajayi, čija je mudrost i vodstvo pomoglo mnogim ljudima da obnove narušene veze.
Kroz njegove smirene savjete, stalno ohrabrenje i način na koji mi je pomogao da shvatim svoje emocije, pronašla sam snagu da komuniciram drugačije. Vodio me je da pristupim svom suprugu sa strpljenjem, iskrenošću i jasnoćom umjesto sa strahom i boli. Polako su se zidovi među nama počeli rušiti.
Nakon tjedana truda i iskrenih razgovora, moj suprug se vratio kući. Danas se naš brak prekrasno oporavlja i duboko sam zahvalna dr. Ajayi na podršci koja nam je pomogla da vratimo mir u naše živote. Ako vam je potrebna pomoć čarobnjaka za brzo rješenje vašeg bračnog problema, kontaktirajte dr. Ajayi na e-mail: drajayi1990@gmail.com ili Whatsapp / Viber: +2347084887094

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb