Centar za odvikavanje od zavisnosti
mladiluk | 20 Februar, 2007 15:04
Danas sam bio u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti (Irena, je l' sad veliko C, ja bih rekao da da). Bila je velika gužva, puna čekaonica. Čekali smo da nas prozove tandem psihijatar-psiholog, a bio je i jedan pop, da lakše nagovori vjernike zavisnike.
A bilo je raznih ovisnika. Jedan je u uglu sisao palac, nije mogao da se oslobodi i odlučio je potražiti pomoć. Pored njega je neka cura stalno prstom motala pramen kose. Ovaj je sisao palac, ona je motala pramen kose i gledali su se. Ljubav u čekaonici.
Za stolom je jedan deda sa naočarama ispunjavao tikete za loto. Imao je dvoje naočare, jedne preko drugih, da lakše izabere dobitnu kombinaciju. Tu je bio i jedan tridesetpetogodišnjak, neobrijan i ozbiljan, analizirao je listu iz kladionice kao da su u pitanju diferencijalne jednačine. I stalno je zvao nekoga telefonom očekujući dojavu.
Uz prozor je, naslonjen na zid, stajao je visoki mladić koji je svakih tridesetak sekundi pljuckao kroz odškrinuti prozor, jednom daleko i snažno, a drugi put mlako i kroz zube, i tako naizmjenično.
Posebno neobičan bio je jedan ovisnik o koštunjavim plodovima. Neprekidno je iz džepova izvlačio lješnjake, orahe i bademe, a budući da nije imao čime da ih lomi, on je izlazio na prag i gazio ih metalnim ojačanjima na desnom đonu. Na ulazu je naslonjen na štok stajao jedan što je grickao sjemenke bundeve i suncokreta i između grickanja stalno ponavljao kako mora otići kupiti još jer su mu zalihe pri kraju. Onda sam vidio jednoga što je u prozirnoj najlonskoj vrećici nosio suve šljive. Ponudio me:
"Hoćeš? Uzmi, ja to stalno jedem. Veoma retko idem u WC", rekao je.
Onda je brzim korakom ušao jedan zajapureni kojemu se vidjelo nešto nabreklo između nogu, ispod miške je imao neki časopis. Potrčao je prema WC-u, novine su ispale. Vrući kaj, dvadesetogodišnjak u boji, bogat slikama.
Kad je to vidio, neki je veseli dečko potegao iz flaše koju je krio ispod kaputa. Dva gutljaja. Onda je ispruženu ruku i skoro praznu flašu spustio pored klupe na kojoj je sjedio i tiho zapjevao.
"Gde je ovde najbliža trafika?" pitao me neki brko, brko sa žutim brkovima. "Moram da skoknem po pljugu, imam još samo jednu kutiju, a vidiš kako je spor ovaj otkako su mu unutra ušli ovi ovisnici o žvakama, bivši pušači.
"Ima ovde blizu", rekla je jedna žena koja je u nosila punu torbu kafe, a njen suprug još dvije. "Možemo na kafu ako imate vremena", rekla je.
"Idemo i mi", rekli su roditelji nekog štrebera kojeg su doveli da ga stručnjaci malo dignu iza stola. "Ajde, sine, na vazduh."
"Ajmo i mi, ćale, ima super igraona pored zgrade", povikao je mršavi momak crvenih očiju.
"Ti nećeš nikuda, neću po četvrti put ovamo da dolazim zbog tebe i igrica", odgovorio je strogi otac.
Sve je to pratio jedan gospodin koji je riješavao ukrštenice. "Vidite...", obratio mi se, "Sve je više neuke i neobrazovane dece koja samo igraju igrice. Ja sam rešio više od sto hiljada ukrštenih reči, dvadesetak hiljada osmosmerki, nekoliko hiljada križaljki koje kod nas ne izlaze od 91. i bezbroj rebusa. I mogu vam reći da sam mnogo naučio."
To je slušao neki dečko sa sitnom glavom i širokim ramenima i uzeo klupu na kojoj je sjedio čovek-ukrštenica, Super Mario Bros i Tata Super Mario Bros i podigao ih, zatim polako spustio i onda ponovio isto nekoliko puta. "Moram da se definišem, brate, moram. Nisam vežbao od sinoć, brate, odoše tricepsi, odoše, džaba sam vežbao, džaba, brate..."
Sve to je gledao jedan debeli dečko koji je od ranog jutra lizao sladolede. Pitala ga je neka baka koja je imala torbicu punu lijekova zašto jede hladnu hranu po zimi.
"Bako, ja sladoled jedem tokom čitave godine, ja ne jebem zimu i leto, razumete?", a sve je prekinuo onaj sa listom kad ga je pitao je l' zna kako je prošao sinoć Rašden End Dejmonds i je li Alverka došla iz keca.
"Prijatelju, jebem ih u usta, je l' vidiš gde su me doveli, mame im se najebem? Sjebali su me, pička li im materina, seme im jebem, kažu da mnogo psujem, pa me doveli u lepi kurac da me ovi kurcoglavci odjebu od tih sranja. Kurac sam popušio jer sam popustio. Ali, mamu ću im jebati kad se vratim, da ih jebo pas kurcem u usta, milu im majku jebem kad ih kurcom nahranim, drkadžije su to...", govorio je jedan turobni i ljutiti čovjek u plavoj jakni.
Najmirnija je bila jedna žena koja je stajala u uglu i gledala u televizor u čekaonici. U pauzi za reklame listala je novine, ali samo onaj dio gdje je bio TV program. Pored nje je bila djevojčica ovisna o porukama, stalno ih je kuckala, a od jutra je dva puta išla po dopunu i rekla mi je da joj SMS-om javim ako je prozovu u međuvremenu.
I taman kad je jedan suvi u vijetnamci došao do mene i rekao mi: "Ajde da smotamo po jedan napolju", izašao je gospodin iz ordinacije i rekao:
'Ajde, sad najteži slučajevi, vi koji ste ovisni o blogu."
Ušlo nas je nekoliko.
A bilo je raznih ovisnika. Jedan je u uglu sisao palac, nije mogao da se oslobodi i odlučio je potražiti pomoć. Pored njega je neka cura stalno prstom motala pramen kose. Ovaj je sisao palac, ona je motala pramen kose i gledali su se. Ljubav u čekaonici.
Za stolom je jedan deda sa naočarama ispunjavao tikete za loto. Imao je dvoje naočare, jedne preko drugih, da lakše izabere dobitnu kombinaciju. Tu je bio i jedan tridesetpetogodišnjak, neobrijan i ozbiljan, analizirao je listu iz kladionice kao da su u pitanju diferencijalne jednačine. I stalno je zvao nekoga telefonom očekujući dojavu.
Uz prozor je, naslonjen na zid, stajao je visoki mladić koji je svakih tridesetak sekundi pljuckao kroz odškrinuti prozor, jednom daleko i snažno, a drugi put mlako i kroz zube, i tako naizmjenično.
Posebno neobičan bio je jedan ovisnik o koštunjavim plodovima. Neprekidno je iz džepova izvlačio lješnjake, orahe i bademe, a budući da nije imao čime da ih lomi, on je izlazio na prag i gazio ih metalnim ojačanjima na desnom đonu. Na ulazu je naslonjen na štok stajao jedan što je grickao sjemenke bundeve i suncokreta i između grickanja stalno ponavljao kako mora otići kupiti još jer su mu zalihe pri kraju. Onda sam vidio jednoga što je u prozirnoj najlonskoj vrećici nosio suve šljive. Ponudio me:
"Hoćeš? Uzmi, ja to stalno jedem. Veoma retko idem u WC", rekao je.
Onda je brzim korakom ušao jedan zajapureni kojemu se vidjelo nešto nabreklo između nogu, ispod miške je imao neki časopis. Potrčao je prema WC-u, novine su ispale. Vrući kaj, dvadesetogodišnjak u boji, bogat slikama.
Kad je to vidio, neki je veseli dečko potegao iz flaše koju je krio ispod kaputa. Dva gutljaja. Onda je ispruženu ruku i skoro praznu flašu spustio pored klupe na kojoj je sjedio i tiho zapjevao.
"Gde je ovde najbliža trafika?" pitao me neki brko, brko sa žutim brkovima. "Moram da skoknem po pljugu, imam još samo jednu kutiju, a vidiš kako je spor ovaj otkako su mu unutra ušli ovi ovisnici o žvakama, bivši pušači.
"Ima ovde blizu", rekla je jedna žena koja je u nosila punu torbu kafe, a njen suprug još dvije. "Možemo na kafu ako imate vremena", rekla je.
"Idemo i mi", rekli su roditelji nekog štrebera kojeg su doveli da ga stručnjaci malo dignu iza stola. "Ajde, sine, na vazduh."
"Ajmo i mi, ćale, ima super igraona pored zgrade", povikao je mršavi momak crvenih očiju.
"Ti nećeš nikuda, neću po četvrti put ovamo da dolazim zbog tebe i igrica", odgovorio je strogi otac.
Sve je to pratio jedan gospodin koji je riješavao ukrštenice. "Vidite...", obratio mi se, "Sve je više neuke i neobrazovane dece koja samo igraju igrice. Ja sam rešio više od sto hiljada ukrštenih reči, dvadesetak hiljada osmosmerki, nekoliko hiljada križaljki koje kod nas ne izlaze od 91. i bezbroj rebusa. I mogu vam reći da sam mnogo naučio."
To je slušao neki dečko sa sitnom glavom i širokim ramenima i uzeo klupu na kojoj je sjedio čovek-ukrštenica, Super Mario Bros i Tata Super Mario Bros i podigao ih, zatim polako spustio i onda ponovio isto nekoliko puta. "Moram da se definišem, brate, moram. Nisam vežbao od sinoć, brate, odoše tricepsi, odoše, džaba sam vežbao, džaba, brate..."
Sve to je gledao jedan debeli dečko koji je od ranog jutra lizao sladolede. Pitala ga je neka baka koja je imala torbicu punu lijekova zašto jede hladnu hranu po zimi.
"Bako, ja sladoled jedem tokom čitave godine, ja ne jebem zimu i leto, razumete?", a sve je prekinuo onaj sa listom kad ga je pitao je l' zna kako je prošao sinoć Rašden End Dejmonds i je li Alverka došla iz keca.
"Prijatelju, jebem ih u usta, je l' vidiš gde su me doveli, mame im se najebem? Sjebali su me, pička li im materina, seme im jebem, kažu da mnogo psujem, pa me doveli u lepi kurac da me ovi kurcoglavci odjebu od tih sranja. Kurac sam popušio jer sam popustio. Ali, mamu ću im jebati kad se vratim, da ih jebo pas kurcem u usta, milu im majku jebem kad ih kurcom nahranim, drkadžije su to...", govorio je jedan turobni i ljutiti čovjek u plavoj jakni.
Najmirnija je bila jedna žena koja je stajala u uglu i gledala u televizor u čekaonici. U pauzi za reklame listala je novine, ali samo onaj dio gdje je bio TV program. Pored nje je bila djevojčica ovisna o porukama, stalno ih je kuckala, a od jutra je dva puta išla po dopunu i rekla mi je da joj SMS-om javim ako je prozovu u međuvremenu.
I taman kad je jedan suvi u vijetnamci došao do mene i rekao mi: "Ajde da smotamo po jedan napolju", izašao je gospodin iz ordinacije i rekao:
'Ajde, sad najteži slučajevi, vi koji ste ovisni o blogu."
Ušlo nas je nekoliko.
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (4) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Centar za odvikavanje od zavisnosti
bubi | 20/02/2007, 18:51
Ovo je stvarno dobro!
Re: Centar za odvikavanje od zavisnosti
pobegulja | 13/04/2007, 14:16
hi,hi,hi... ko vam je kriv. ja se šutam tajno! ja nisam ovisnik. ja nisam ovisnik. ja mogu bez bloga. evo, od sutra... časna riječ!
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Februar 2007 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | ||||
Re: Centar za odvikavanje od zavisnosti
dmc | 20/02/2007, 16:59
Kazi mi da je ovo fikcija :)))))))))))))