Mladi luk

Dolazak kod Alicea

mladiluk | 25 Novembar, 2008 16:33

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Billy je krenuo prema zapadu. Upravo je završavala pjesma Today, a on ju je vratio na početak i rekao mi:
"Uh, baš volim ovu pjesmu. Slušaj kakav sam početak smislio..."
"Billy, ako ja nisam tu pjesmu čuo više puta od tebe, nisam ni manje. Dakle, jednako smo. Pa ja sam pravi fan Smashing Pumpkinsa i nevjerovatno je da sam danas naišao baš na tebe", objasnio sam mu, a on se samo nasmijao i zapjevao prvu strofu. Onda me pitao kuda idem.
"U Detroit. Idem kod Alicea Coopera na žurku. Tamo je sagradio novu kuću. A otkud ti sad ideš i kuda voziš?"
"Bio sam u Njujorku. Išao sam kupiti nove žice za dvije gitare. U Čikagu nema D'Addario žica koje ja koristim pa sam morao u Njujork. Uzeo sam dva paketa...", počeo je dok sam se ja zadovoljno smijao jer i ja koristim upravo te žice na svojoj gitari.
"Nema žica u cijelom Čikagu?"
"Ma dobro, vjerovatno ima, ali sam kupio novi auto pa sam išao da malo probam kako ide i da vidim koliko troši na otvorenom putu. A sad idem u Detroit jer volim taj grad, a i tamo kupujem odlične trzalice", detaljno mi je ispričao, a kad je završio zajedno smo zapjevali posljednju strofu u kojoj smo konstatovali da je to najljepši dan ikad, taj o kome smo pjevali. Hm, bilo je i ljepših. A tek će biti još ljepših. Onda me bili pitao da li mi smeta ako još malo otvori prozor, rekao sam da ga slobodno spusti i američki vjetar je uletio u moju dugu kosu upravo kad je vozač još jednom ispočetka pustio Today.
"E, Billy, evo imam jedan poklon za tebe", rekao sam mu i pružio mu USB od 8 gigabajta. Evo, tu imam neke rijetke snimke tvoje grupe pa da imaš."
"E, hvala, baš ću poslušati kod kuće da čujem kako zvučimo. A koje tri naše pjesme najviše voliš?"
"Stand Inside Your Love, Ava Adore i That's The Way My Love Is", odgovorio sam iz prve.

Stali smo pored jedne prodavnice. Billy je rekao da sačekam u autu, a onda se vratio sa četkama i nekoliko kanti farbe. Uz njega su išle i dvije mlade cure, jedna je imala crvenkastu, a druga žutu kosu. Sjele su na zadnje sjedište i odmah se raspričale. Lako sam prepoznao riđu - bila je to Ginger Reyes, basistkinja. Nastavili smo prema Detroitu, a na jednom mjestu Billy je skrenuo s puta. Uzeli smo četke i počeli bojati taj njegov auto u crvenu, žutu, plavu, bijelu i zelenu boju. Ginger nam je pomogla. Namazala me po licu.

U Detroit smo stigli u šarenom autu. Izašao sam, pozdravio se sa mojim američkim prijateljima, uzeo taksi i rekao brkatom vozaču:
"Molim vas, odvezite me do kuće Alicea Coopera", a on me priupitao ko je to jer nije imao pojma što me i nije iznenadilo jer mu se iz auta čuo disk Jennifer Lopez. Objasnio sam mu i upozorio ga da me ne voza u krug nego da direktno ide kod Alicea. Rekao je da nema problema i da će me odvesti najkraćim putem i još je dodao da on nije novosadski taksista koji radi van udruženja pa da ljude od željezničke stanice do Petrovaradina vozi preko Limana. Pitao sam ga otkud zna za Novi Sad, a on je rekao da je gledao neki dokumentarac na televiziji.

Kad smo stigli, platio sam mu, ostavio mu kusur od četiri dolara i uputio se prema Aliceovoj kući. Kuća je imala veliko dvorište i vidio sam da je Alice pokosio travu prethodnog dana kako bi bila idealna za nastupajuću žurku. Pozvonio sam. Zvono je bilo neobično, kad ga stisneš. Čuje se uvod pjesme Hey Stoopid, a onda i snimljeni Aliceov glas koji je govorio Wellcome To My Nightmare. Uskoro se dugokosi domaćin pojavio na vratima i glasno uzviknuo:
"Ej, gdje si, prijatelju! Želim ti dobrodošlicu u Ameriku!"

Zagrlio me, a i ja sam njega, ali se nismo ljubili u obraze jer ni ja ni on ne volimo balavljenje s muškarcima. Samo smo jedan drugog prijateljski potapšali po leđima. Onda mi je pružio ruku, stisnuo čvrsto i sretno uzviknuo da je jedva čekao da dođem. Ušao sam unutra. Kuća je bila velika i spremna za žurku. Aliceova žena nije bila kod kuće. Rekao mi je da je otišla u Feniks, ali je rekao i da će se pojaviti tokom žurke jer bi voljela da me upozna.
"Šta radiš? Kako si, Alice?"
"Dobro sam. Turneja odlično ide, ploča je dobro prošla..."
"Znam, slušao sam, majstor si. Sve si bolji", pohvalio sam ga, a on se ponosno nasmijao. "A šta sad radiš, danas?"
"Konačno smo sve sredili oko kuće pa da se malo okupimo. Usisao sam sad kuću da ne moram sutra, a onda sam sjeo da napišem novi post jer već sedam dana nisam ništa novo stavio na blog."
"I ti imaš svoj blog?" začudio sam se.
"A ko ne nema? Ali ja sam anoniman, tako mi je zanimljivije", objasnio je. Onda se nasmijao, rekao da sjednem i donio je šampanjac, najbolji koji je imao.
"Kažu na internetu da ne piješ, haha."
"Pa ne pijem, samo malo. Niisam bio pijan od osamdesetih, hehe."

Kad sam oprao ruke i umio se, sjeli smo za stol i jeli. Alice je skuvao grah, američki grah (pasulj, američki pasulj za čitaoce sa istoka). Tako ga je dobro napravio da mogu reći da nikad nisam jeo bolji u Americi. U stvari, samo moja mama kuvala grah bolje od njega. U stvari, ja sam u Americi bio prvi put. Pojeli smo po dva tanjira, a onda nastavili piti. Ponudio mi je kokain, ali sam odbio i rekao da ima vremena. Spremio ga je u ormar, u džep neke stare jakne koju je kupio kad je snimio album Trash jer je rekao da mu se žena ljuti kad ga koristi pa ne želi da je nervira, a onda se opet nasmijao. Ni sam nisam bio siguran kad se šali, a kad je ozbiljan. Dugo smo pričali i često se smijali. Alice je imao iste fore kao i devedesete kad smo se upoznali, ali su te šale zvučale kao da ih nikad nisam čuo. Onda je on otišao u prodavnicu po još šampanjca. Nije nas hvatao taj alkohol jer je grah, uz to što je bio dobar, bio i ljut. Razgledao sam kuću sjedeći na fotelji. U veliki dnevni boravak, iz koga se vidio i dobar dio ostatka kuće, moglo je stati bar sto ljudi, a piće je već bilo složeno, kao i veliki zvučnici. U jednom je uglu stajao džuboks, a u udaljenom dijelu prostorije stol za bilijar, a kugle su bile neobične - svaka je bila oslikana nekim od omota Aliceovih albuma. Nije bilo dovoljno kugli pa je Alice napravio duplo veći stol i stavio više kugli, a imao je i više rupa. Čak jednu i na sredini površine stola jer Alice voli golf.

U jednoj prostoriji je bila i bina s opremom za sviranje. Onda se Alice vratio sa četiri flaše specijanog šampanjca i rekao da će žurka biti bogovska i da je pozvao oko 200 ljudi, a da narednog jutra stiže kombi s pićem. Zatim je izvadio telefon iz džepa i poslao poruku Bon Joviju i poručio mu da ne kasni jer je, tako mi je Alice rekao, John imao običaj da se, kao neka djevojčica, dugo sprema i da na žurku dođe sa dva sata zakašnjenja.
"Rekao sam mu da je žurka u pola šest kako bi on došao u pola osam kad i počinje", rekao je Alice, nasmijao se i pljesnuo me po lijevom ramenu dlanom pa sam se i ja nasmijao. Kad sam mu rekao da sam se vozio sa Billyjem Corganom. Alice se sjetio da je njega zaboravio pozvati pa je i njemu poslao poruku.
"Dobro da si me podsjetio, on je dobar dečko. Reći ću mu da povede i onu novu malu što sad svira bas."
"Hvala na pozivu, vidimo se", odgovorio je Billy.

"Uh, kakve sam sve žene zvao, zinućeš kad ih vidiš...", govorio je. Nisam ga htio pitati koga je sve pozvao, želio sam da čekam i da vidim. Vjerovao sam da će se tu pojaviti stvarno sve najljepše dame koje je Alice poznavao. Do početka žurke ostalo je još nešto više od 26 sati. Pokazao mi je svoju kuću.
"Gledaj...", rekao mi je u jednoj velikoj prostoriji. "Ovaj sam namještaj sam napravio. Imam stolarski alat, nabavio sam jeftino prošle godine u Rumuniji kad sam gostovao u Bukureštu. A jako je dobar."
Zatim smo otišli u dvorište jer je Aliceov komšija donio neko dobro vino iz svog podruma, a za Alicea je donio sok od američkih bresaka jer Alice više nije htio piti alkohol.
Pričali smo do kasno, a onda sam otišao u svoju sobu i brzo zaspao...

(nastaviće se)