Mladi luk

Odlazak Na Sajam Knjiga

mladiluk | 25 Oktobar, 2007 02:28

Izbili smo na auto put i od sajma knjiga u BG dijelilo nas je još samo nešto više od 60-tak minuta. Kratka maršuta. Krenuli smo sa Mariovim Pežo-om od 1600 cm3 kubika, 20 hiljada Eura. 2002-go godište! Pošli smo spremni sa sve limenkama pivoa i jednom flašicom vina "Ždrebčeva Krv" jer smo mislili da će s nama ići i jedna moja drugarica iz Gimnazije ali nije jer se smuvala s' nekim koji joj nije dao da ide.

Prepričavali smo utakmicu Intera iz Milanoa protiv Ruskog CSKAa u Ligi Šampiona koja je igrana u Utorak 22. Oktobra i prepričavali super-komentare Aleksandar Acoa Stojanovića. Svi smo u autu bili navijači Inter-a, ja još od 2003-će, a prije toga sam bio navijač Lacia a moje kolege sa faxa Bane i Branko od 2005. a Branko je i navijač Portoa ali u Portugalskoj ligi, dok je Calco druga priča. Naravno, voli i Konseisaoa. Samo je šofer Mario navijač Liverpool-a, jer voli Engleski fudbal. Čudan lik, Srpski vice šampion u pikadou i tih, ali do jaja. I expert za kladionicu, posebno NHL Hockey. Jednom je čak uboo šesticu na Lotou.

Atmosfera u kolima je bila super i cool iako je Mario bio polu-ljut jer nismo prihvatili da idemo preko Fruške Gore što je on predložio. Sva sreća da mu nije išao prijatelj košarkaš jel taj stalno smara o Gud Jir lizi. Pivo i kexi koje smo kupili na benzinskoj pumpi, i mjuza sa radia. Super stvar!!! Opušteno. Mariu nismo dali da pije jer vozi pa smo mu kupili pola l "Coca Cole". Zezali smo ga da nemamo kakaoa, pokupili smo fazon od Banea :)))). Slušali smo Muse na radiu i približavali se Glavnom gradu. Muse su extra bend.

U Beograd smo stigli oko Podne. Platili smo drumarinu na auto putu 200 dinara a za Euro-Dizel smo podijelili novce na NISU. Mariov Pežo troši oko 6 litara na otvorenom. Parkirali smo na parkingu Sajma gdje je bila ogromna gužva i to me je frustriralo. I oni što naplaćuju parking, jebeni komplexaši. Mora da se plati, jebi ga. Nervirali su me i na predhodnom Sajmu Erotike zbog njihovih komplexa. Krenuli smo da pojedemo nešto. Ja sam pojeo pljeskavicu i vešalicu, od salate sam uzeo urnebes, ali i pavlaku i alevu papriku jer jer su prilozi bili besplatni. Onda sam popio jedno pivo i krenuli smo u zgradu Beogradskog Sajma. Ja sam odmah krenuo na štand Samizdata "B92" da vidim jel izašla knjiga Bog Ti Pomogo. Tu je bila i Luna Lu pa sam se vrzmao u okolo da me negdje uhvati kamera. Glamur. Uzeo sam u ruke prvu knjigu koju sam dohvatio i listao čekajući da me snime s' kamerom da ne ispadne da sam uzalud dolazio. Trudio sam se da izgledam mudrije od voditeljke ali je to bilo teško ostvarivo i skoro ne moguće. Ruke su mi se znojile jer je unutra bilo preko 30 Celzijusa pa sam odlučio da je pazarim kasnije. Razgledao sam štandove i izlagače. Vidio sam Isidoru Bjelicu. Lijepa žena. Čudno je kako Bog nekome istovremeno podari ljepotu i pamet? Tu je bila najveća gužva, ljudi vole knjige o sexu, hehe. Malo dalje sam sreo Vanju Bulića. Isti slučaj, s tim da je Vanja imao i Harizmu. Institucija za sebe, definitivno. A imao je i popularnu emisiju na teveu gdje su gostovale same poznate face i kul likovi, momci sa asfalta. Nisam imao sreću da sretnem Ćirića iako sam ponio Hoboa da mi podpiše jer mi je ta knjiga još uvijek ne podpisana. Ostali koji su stigli samnom su se izgubili u halama, a ja sam sam tražio knjige koje me zanimaju.

Volim doći na Sajam. Ima mnogo knjiga i mnogo posjetioca, sigurno 20 procenta više nego prošli put. To je možda zbog bolje ponude a možda i zbog Sunca koje je došlo nakon kišnih dana. Napravio sam jedan krug gledajući knjige. Bilo je kul. Što šta sam pronašao što me zanimalo. Onda sam napravio još jedan krug ne gledajući knjige da vidim koga još od poznatih i slavnih celebritija ima na sajmu. Koliko samo ljudi! Toliku gužvu nisam vidio još od certa Peppers-a na onoj Vojvođanskoj livadi. Kupio sam i "Autobiografiju" Entoni Kidis-a. To stvarno vrijedi imati pored onog mp3 diska koji već imam na kojem imam skoro četiri RHCP albuma. Svratio sam do WC-a. Tu sam slučajno naišao na iznenađenje i iznenađujući susret. Rukovao sam se sa mojim friendom koga sam zatekao ispred ulaza kad sam izlazio. Nisam ga vidio od oproštajne tekme Vlada Divca, a sad je bio u dresu Sava Miloševića. Dogovorili smo se da bi smo u četvrtak mogli da idemo na tekmu Zvezde i Bajern Munchena koji je "najbolji ne Svetu", rekao je moj prijatelj koji je od 2000-te do 2004.-e godine živio u Chicagou. On me je zvao i na cert Joe Cocker-a, ali sam odbio. Dovoljno je što sam gledao Brajan Ferry-ija. Dovoljno cerata za 2007.-mu.

Tada sam još jednom prošetao i zagledao knjige. Gledao sam u korice, čitao šta piše na poleđini, a onda malo prelistao da vidim da li je na latinici ili ćirilici i kakav je font da procijenim knjigu. A važan mi je i papir jer imam problema s okretanjem listova. Nekad je papir tako suv baš kao i moj kažiprst pa ja pri svakom okretanju strane moram polizati jagodicu prsta da bih je navlažio i uspješno okrenuo i tako gubim koncentraciju dok čitam. Uprotivnom je nemoguće okrenuti stranicu. Ima i neki zakon iz fizike koji to potvrđuje ali se sad ne mogu sjetiti kako se zove iako dosta dobro pamtim ono iz Osnovne škole ali sam uvjek bio naklonjeniji društvenim predmetima i mnogo sam čitao. Stao sam uz nekog čovjeka koji je imao piskav glas kao da se nagutao Heliuma (H) pa mi je to bilo smiješno i tu sam stajao i gledao slikovnice i slušao ga. Kao neki lik iz Simpsonovih. Piskutavi, hihi. Koji lik, Heliumski dečko.

Nastavio sam dalje da tip ne istripuje da sam ga provalio. Svaku sam knjigu pažljivo uzimao i prelistavao da vidim vrijedi li je kupiti ili nevredi. Izplanirao sam da pazarim oko dva kilograma knjiga jer sam predpostavio da je to dovoljno do sljedećeg Sajma. Mudro sam gledao u svaku proučavajući font i biografiju pisca. Onda sam osjetio glad u želucu i odustao od 300 grama knjiga zarad jedne pljeskavice i urnebesa koliko stane. Jbg, pljeskavice su bile do jaja :))). Cijena pljeskavice je bila kao i cijena jedne knjige, samo su knjige bile malo deblje ali i neukusnije. A pasovalo bi mi i leglo i jedno pivo. Pazario sam nekoliko naslova, uzeo i novog Koeljoa, a onda krenuo prema izlazu. Uštedio sam bar 300 dinara, sve su te knjige bile na popustu a nekih od njih nije ni bilo na kioscima i u knjižarama. Znam kad sam nedavno uzeo novi broj Men Health-a.

Izašao sam napolje na Sunce i više nije bilo tako zagušljivo. Poslao sam friendovima sms-poruku da dođu na Glavni Ulaz Sajma. Zapalio sam jednu cigaretu Davidof dok ih čekam, u nutra je zabranjeno pušenje da se knjige ne dime bez potrebe. Davidof! Brend, brate. Pažljivo sam uvlačio dimove. Taman me uhvatila i druga kamera baš kad su prošle dve extra ribe. Stvarno extra. Tu je bio neki momak u džemperu i naočarama, izrazito višlji od mene i on mi je malo pokvario kadar. Paćenik. Odmah sam vidio da je to neki primitivac rođen van Beograda jer nije hodao na Beogradski način. Jbg, to ne može da se nauči. I, drugari su mi brzo stigli. Jedan je isto kupio dvije knjige a druga dvojica nisu našla ništa što im se sviđa pa su odlučili sačuvati pare za 2008-mu ako opet bude Sajam i ako se ne poklopi sa "olimpijadom" u Kini. Krenuli smo prema peugeot-u. Bilo bi dobro da je sajam češće pa da češće kupujem knjige.

Jedva čekam Sajam Automobila i Biciklova. Preferiram Mercedese. Naravno.